Po učestalosti povredjivanja lokomotornog aparata pri telesnom vežbanju i sportskim aktivnostima zglobovi i ligamenti (zglobne veze) dolaze na drugo mesto, odmah iza povreda mišića i njihovih tetiva, mada sportska aktivnost povoljno deluje na zglobove, kao uostalom na sve druge organe, u smislu jačanja ligamenata i povećavanja elastičnosti zglobnih hrskavica.

Povrede zglobova i ligamenata u sportu su češće akutne prirode, iako mogu da nastanu i hronična oštećenja zglobnih struktura. U sportu su najčešće zahvaćeni povredama skočni zglob, koleno, rameni zglob, lakat i zglobovi prstiju šake.

Od povreda zglobova i ligamenata, pre svega, treba da se spomenu akutne povrede koje nastaju desjstvom spoljašnje sile na anatomski i funkcionalno ispravan zglob. Medju te povrede spadaju:

1.   Nagnječenja ili kontuzije bez izliva ili sa izlivom u zglobnu šupljinu, koji može da bude bistar (serozan) ili krvav ;
2. Uganuća ili distorzije sa istezanjem zglobne čaure i ligamenata i delimičnim ili potpunim kidanjem zglobnih veza (ligamenata) ;
3. Iščašenja ili luksacije, kod kojih posle kidanja zglobne kapsule (čaure), a često i zglobnih veza, dolazi do pomeranja zglobnih površina iz svog prirodnog ležišta. Iščašeni zglob je u jednom abnomarlnom položaju “federirajuće” fiksiran i pri pokušaju  da se ovaj deo  vrati u prvobitno ležište, on uskače u svoje fiksno mesto, uz slušni fenomen škljocanja.

Jedna posebna vrsta povreda zglobova je tzv. habitualno iščašenje. Ono najčešće nastaje u ramenom i kolenom zglobu i može da se ponovi više puta. Kao glavni uzrok habitualnog iščašenja ramena smatra se urodjeni nesklad izmedju veličine glave nadlaktične kosti (humerus) i površine zglobne čašice na lopatici (facies glenoidalis scapulae). Radi se o velikoj glavi i plitkoj maloj čašici.
Za habitalno iščašenje čašice (patele) kolenog zgloba odgovorna je slabija razvijenost spoljašnje kvrge (epikondila) butne kosti (femur), jer je tom anatomskom anomalijom olakšano iskliznuće patele (čašice)  prema napolje.

Još jedna naročita vrsta akutne  povrede zgloba i to kolena, javlja se pretežno kod sportista je povreda meniskusa (medjuzglobnog koluta) kolenog zgloba, kod koje dolazi do kidanja, tj. rupture hrskavičave tvorevine, koja ima zadatak da ublaži trenje koštanih delova zgloba.

Kod sportista nastaje i hronično oštećenje zglobova tzv. artroza. Ona se karakteriše degenerativnim promenama na hrskavicama i kostima zglobova u vidu smanjenja elastičnosti zglobne hrskavice, njene artrofije i hipertrofije hrskavičavog ruba i stvaranje koštanih izraštraja egzostoza. Za pojavu artroze zglobova posebno je značajno prekomerno opterećenje zglobova, akumulacija mikrotrauma u zglobovima, kao i opšta staračka involucija, te se zbog toga artroze češće javljaju kod starijih osoba.

Nagnječenje ili kontuzija zgloba – nastaje delovanjem tupe sile (udarca) na okolinu zgloba. TEžina kontuzije zavisi od snage tupog udarca i njegove koncentracije na manjem prostoru, od anatomske gradje zgloba i složenosti njegove funkcije.

U slučaju kontuzije lakšeg stepena manifestuje se bolom i potkožnim izlivom krvi oko zgloba, a ponekad i lokalnim otokom mekog tkiva u okolini zgloba. Zglobni ligamenti ostaju neoštećenji, a funkcija zgloba očuvana, ali ograničena zbog prisustva bola.

U slučaju kontuzija težeg stepena naručito kolenog zgloba, dolazi do izliva u zglobnu šupljinu, koja izaziva oticanje samog zgloba.